20.09.2012.

Where were you when everything was falling apart?

Neko tugu utapa u vodki, a ja Boga mi, noćas svoju bezuspješno pokušavam potušiti u litrima čaja od kamilice. Ali ne pomaže. Satima se već valjam po krevetu pokušavajući zaspati, ali, ne ide. Hiljadu i jedna misao. Oči natečene od suza.

Pauza za povraćanje.

I sto puta sam noćas otkucala poruku skoro pa istog sadržaja. I znam da je neću poslati, but who cares? Ja sam dobro, hvala na pitanju. Vidim da brineš za mene. Umireš od brige. Znaš kad sam rekla da ću uvijek govoriti da mi nije ništa? Možda i ne bi, samo kada bi me pitao. Možda bih ti baš sad sve sasula u lice. Ali tebe savršeno ne interesuje. Zato, jebi se, dragi. I da, ja nisam trudna, ne brini se. I ne pokušavaj biti humorističan. Barem ne sada, barem ne na taj način kada... Ma ništa. Zaboravi. Jedem govna i ja ponekad. Ne jedeš ih samo ti.