18.12.2012.

Gledaj to sam samo ja, uvek sam te voleo.

A večeras sam definitivno shvatila da se poslije nekog vremena umoriš i od samoće.
Mada, nije to klasična samoća.
To je više neka... Usamljenost, valjda. Nazovimo je tako.

Kako god, decembar je na izmaku. Grad je okićen. Ljudi uveliko pišu liste novogodišnjih želja i ciljeva, spiskove za novogodišnji šoping. Pripremaju se razni derneci i pijanke. Kuju se neki veliki planovi za tu jednu noć za koju ni ja ne mogu reći da mi uopšte ne znači, ali bih je ove godine iz nekih ličnih razloga preskočila. Jednostavno prespavala ili nešto tako. Možda mi Bog usliši i te molitve, možda mi Deda Mraz ispuni onu - provesti Novu godinu bez ikakve drame, po prvi put u životu - želju i možda ipak prespavam? Sve je moguće. Još uvijek na ono "Gdje ćeš za Novu godinu?" pitanje odgovaram sa "Ne znam", "Nisam još odlučila", "Vidjet ćemo" ili samo slegnem ramenima. Kako god bude. Samo neka prođe ova zima. Boli me.