07.11.2013.

To što se nikom ne javljam veruj ništa ne znači, samo sam malo umorna, ne plači.

Mandarine i kafa za doručak.
Neprospavana noć. Podočnjaci do poda.

Povišena temperatura.

Bat nevrmajnd.

Sinoć sam samo sebi još jednom dokazala koliko sam ja glupa cura.

I nebitna isto.

Jest, nebitna sam.

Ali nisam li to trebala i očekivati? Jesam, trebala sam to očekivati. Glupo, najgluplje žensko. Glupa, najgluplja ja. Neka. Ovo mi je škola. I drugi puta ću pametnije, jer fališ mi do bola, a znam da biće još i bolnije.. I tako dalje.

Danas?

Danas ću možda da nazovem tetku. Da pitam kako je, iako već unaprijed znam šta će mi reći. Ne volim je onakvu. Teško mi je, jer se ona pomirila s tim.. A ja nikad neću. Ne mogu zamisliti dan kada ću otići tamo, a da me ona neće dočekati. Ne želim to zamisliti. Pitat će i ona mene kako sam, znam. Šta ima. Kroz osmijeh, dok mi suze teku, reći ću joj da sam dobro, hvala Bogu. I da je sve u najboljem redu.                    

Jest, sve je u najboljem redu.
al' u kurcu

Fališ mi.
Puno mi fališ.