09.12.2013.

Meni tako slična.

Sad ćeš ti da budeš kao vjeran dečko i kao voljećete se najviše, balit jedno po drugom i pričat bajke o savršenooj ljubavi. Čekaj da povratim, pa ćemo pričati. Da te ne znam, bolan. Samo da te ne znam, možda bi ti i povjerovala u ono: "Hoću da se promijenim. Hoću da se smirim. Nije zaslužila da je povrijedim." Ti se nisi bio u stanju promijeniti zbog rođene majke, koja je noćima plakala i molila te da ne radiš to od svog života. A smirićeš se zbog nje, eto. De bolan, šta ti je? Tu priču prosipaj nekom drugom, meni nemoj, Boga ti. Takvi kao ti se ne mijenjaju. Nikad. Ni zbog kog. Ja to znam. I žao mi je curice koju ćeš samo izlevatiti, a ona se ponadala. Nada je najgora. Ti bi to trebao znati, od svih ljudi na svijetu. Vidiš, ja sam od početka znala da od tebe i od mene neće biti ništa više od ponekog poljupca kad niko ne gleda. Znala sam to i onu noć kad sam bila pijana k'o zemlja i kad si čistio sve što sam ispovraćala, kad si mi pravio čaj, sjedio sa mnom u ledenoj sobi i pričao nekakve gluposti samo da ne zaspem, kad si me nasmijavao i grlio. Ti i ja nikad ne bismo uspjeli zato što smo isti. Previše je gorčine u nama, previše pepela koje se nataložilo poslije propalih pokušaja i pogrešaka, loših veza i vraćanja na iste. Mi ustvari, mi se samo igramo. Mi uživamo u našim dvosmislenim razgovorima. Oni nas zabavljaju. Mi igramo našu igru zato što nam je zanimljiva i igraćemo je sve dok nam ne dosadi, sve do trenutka kada ne nađemo novu zanimaciju u našim životima. Tad ćemo postati poznanici koji će mahnuti jedno drugom u prolazu i reći da žure dalje, da imaju puno posla ali da će se dogovoriti za neku kafu. I reći ćeš: "Da, da, rekli su mi, pokušaću doć, ali ništa ne obećavam." a ja ću znati da se iza te rečenice krije jedno veliko ne. Ali do tad ćeš me zagrliti svaki put kad me vidiš,bez obzira što ona sjedi s tvoje desne strane i šapnut mi da ti je dosadno i da te izvučem nekako. Da si glup jer si se upustio u to. A ja ću te pitati imaš li cigaru, i na ono tvoje "Za tebe i dvije." nasmijati se, uzet jebenu kutiju crvenog Marlbora i reći naglas da ja odoh vani zapaliti, a vas dvoje da nastavite uživati skupa. Sa usana, dok izlazim, pročitaću ono slatko "Jebi se, mala." i nasmijati ti se u facu, again. Ja sam na početku znala da nema ništa od nas zato što sam ja sebična, znaš. Previše sam toga propustila u svom životu boreći se sa vjetrenjačama. I'm sorry but nisam spremna prolaziti kroz sve to ponovo. Nisam spremna dizati nekog s dna ponovo jer guess what? I meni treba neko da me digne kad padnem. A izvinićeš, ali sve mi govori da to, ipak, nisi baš ti.